Opekotine su među najčešćim povredama koje se dešavaju kod kuće, na poslu ili tokom boravka na suncu. Dovoljan je trenutak nepažnje prilikom kuvanja, dodir sa vrelim predmetom ili preterano izlaganje UV zracima da dođe do oštećenja kože.
Iako mnoge opekotine deluju bezazleno, nepravilno lečenje može produžiti oporavak, povećati rizik od infekcije i ostaviti ožiljke.
Zato je važno znati šta staviti na opekotinu odmah nakon povrede i koje metode zaista preporučuju lekari.
Najveća greška koju ljudi prave jeste korišćenje narodnih metoda koje mogu dodatno iritirati kožu. Pasta za zube, ulje, puter ili alkohol ne pomažu kod opekotina i mogu pogoršati stanje. Pravilna prva pomoć i adekvatna nega kože ključni su za brz i bezbedan oporavak.
Kako nastaju opekotine i koje vrste postoje
Opekotine nastaju usled delovanja toplote, hemikalija, električne energije ili sunčevog zračenja. Najčešće su termičke opekotine koje nastaju kontaktom sa vrelom vodom, parom, uljem ili vrelim predmetima.
Opekotine drugog stepena zahvataju dublje slojeve kože i karakterišu ih jak bol, crvenilo, otok i pojava plikova. Ovakve povrede zahtevaju pažljiviji tretman jer postoji veći rizik od infekcije i stvaranja ožiljaka.
Teže opekotine, odnosno trećeg stepena, zahtevaju hitnu medicinsku pomoć jer dolazi do ozbiljnog oštećenja kože i tkiva. Kod ovakvih povreda ne treba pokušavati kućno lečenje.
Šta uraditi odmah nakon opekotine
Prva pomoć je najvažniji korak u lečenju opekotina. Što brže reagujete, manje će biti oštećenje kože.
Voda ne sme biti ledena jer ekstremna hladnoća može dodatno oštetiti tkivo.
Sa povređenog mesta treba skinuti nakit, sat ili usku odeću pre nego što nastane otok. Ukoliko se odeća zalepila za kožu, ne treba je nasilno skidati.
Nakon hlađenja, opekotinu treba nežno osušiti čistom gazom ili mekanom tkaninom bez trljanja. Povreda se može prekriti sterilnom, nelepljivom gazom kako bi se zaštitila od prljavštine i bakterija.
Plikove ne treba bušiti jer oni predstavljaju prirodnu zaštitu kože od infekcije.
Šta staviti na opekotinu
Kod blažih opekotina lekari preporučuju preparate koji smiruju kožu, održavaju vlažnost rane i podstiču regeneraciju.
Kreme za obnovu kože, poput preparata sa vitaminom B5 i umirujućim sastojcima, mogu doprineti bržem zarastanju i smanjiti osećaj zatezanja kože. Važno je nanositi ih na čistu kožu prema uputstvu proizvođača.
Kod opekotina drugog stepena ponekad je potrebno koristiti antiseptičke preparate kako bi se smanjio rizik od infekcije. Međutim, agresivna sredstva poput alkohola ili joda ne treba nanositi direktno na oštećenu kožu jer izazivaju dodatnu iritaciju.
Ako je bol izražen, mogu pomoći lekovi protiv bolova poput paracetamola ili ibuprofena, ukoliko osoba nema kontraindikacije za njihovu upotrebu.
Šta nikako ne treba stavljati na opekotinu
Mnogi i dalje koriste stare metode koje nemaju medicinsko opravdanje.
Pasta za zube često sadrži sastojke koji dodatno iritiraju kožu i povećavaju rizik od infekcije.
Direktno stavljanje leda takođe nije preporučljivo jer može izazvati dodatno oštećenje tkiva i usporiti zarastanje.
Alkohol i jaka dezinfekciona sredstva isušuju kožu i mogu pojačati bol. Kod opekotina je cilj očuvati vlažnost kože i omogućiti prirodnu regeneraciju.
Prirodni preparati koji mogu pomoći
Određeni prirodni preparati mogu imati umirujući efekat kod blažih opekotina, ali samo kao dopuna osnovnoj nezi.
Aloe vera je jedan od najpoznatijih prirodnih preparata za kožu. Gel aloe vere može pomoći u hlađenju kože, smanjenju crvenila i osećaja pečenja. Najbolje je koristiti čist gel bez dodatih parfema i alkohola.
Med ima određena antibakterijska svojstva i u medicini se koriste posebne sterilne vrste meda za tretman rana. Ipak, običan kuhinjski med ne treba nanositi na ozbiljnije opekotine bez preporuke lekara.
Hladne obloge od kamilice mogu kratkotrajno umiriti iritiranu kožu, ali treba biti oprezan kod osoba koje su sklone alergijama.
Prirodni preparati ne mogu zameniti medicinski tretman kod težih opekotina. Ako se stanje pogoršava ili rana ne zarasta, neophodan je pregled lekara.
Kada treba potražiti pomoć lekara
Neke opekotine zahtevaju stručnu medicinsku pomoć bez obzira na kućno lečenje.
Lekaru se treba javiti ako je opekotina velika, ako zahvata lice, šake, stopala ili genitalnu regiju, kao i ako su prisutni veliki plikovi ili jaka bol. Hitna pomoć je potrebna kod električnih i hemijskih opekotina.
Poseban oprez potreban je kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika jer kod njih čak i manje opekotine mogu dovesti do komplikacija.
Koliko traje oporavak od opekotina
Vreme zarastanja zavisi od dubine i veličine opekotine. Opekotine prvog stepena uglavnom prolaze za nekoliko dana bez trajnih posledica. Kod opekotina drugog stepena oporavak može trajati dve do tri nedelje.
Tokom zarastanja važno je održavati kožu čistom i hidriranom. Nakon oporavka, nova koža je veoma osetljiva na sunce, pa je preporučljivo koristiti kremu sa visokim zaštitnim faktorom kako bi se sprečile pigmentacije i ožiljci.
Grebanje kože i nasilno skidanje krastica može usporiti oporavak i povećati rizik od trajnih ožiljaka.
Zaključak
Pravilna reakcija nakon opekotine može značajno ubrzati oporavak i sprečiti komplikacije. Najvažnije je odmah hladiti povređeno mesto tekućom vodom, održavati kožu čistom i koristiti proverene preparate koji podstiču regeneraciju. Preparati sa pantenolom, umirujuće kreme i pažljiva nega mogu pomoći kod blažih opekotina, dok teže povrede zahtevaju pregled lekara.
Podjednako je važno izbegavati metode koje mogu pogoršati stanje, poput stavljanja putera, ulja, paste za zube ili leda direktno na kožu. Kada postoji sumnja da je opekotina ozbiljna ili se pojave znaci infekcije, stručna pomoć je najbolja i najsigurnija opcija.